Vedra International

Hi, your javascript is off..!! for optimal results on this site please enable javascript in your browser

Apiterapija

Apiterapija predstavlja lečenje pčelinjim proizvodima: medom, matičnim mlečom, propolisom, voskom, pčelinjim otrovom.


Tajna apiterapije leži u korišćenju istinski prirodnih sredstava. Pčelinji proizvodi - med, pčelinja smola (propolis), matični mleč, vosak, cvetni prah (polen), pčelinji otrov, efikasni su lekovi, jer se dobijaju direktno od biljaka i nosioci su njihovih korisnih materija. Ako je med napravljen od biljaka, on je prirodnim putem dobio lekovita svojstva odgovarajuće biljke. Aminokiseline, mikroelementi, vitamini i druge biološki aktivne materije meda i polena veoma su korisni za ljude, a posebno za decu i ljude koji se bave teškim fizičkim i mentalnim radom, sportiste i starije osobe.


Apiterapija je korisna i za bolesne i za zdrave ljude. Apiterapija može da leči ili da se koristi za prevenciju i jačanje odbrambenih snaga organizma. Apiterapija je netradicionalna "vakcina", koja ima profilaktičko dejstvo i štiti nas od niza bolesti.

Pčelinji med

Pčelinji med je viskozan, tečan ili kristalisan prehrambeni proizvod. Proizvode ga medonosne pčele od nektara cvetova ili izlučevina živih delova biljke. Pčele ih sakupljaju, transformišu i kombinuju sa konkretnim materijama, a zatim ih izdvajaju, skladište i ostavljaju da sazre u saćima.

Obogaćivanje meda enzimima dovodi do ekstrakorporalnog (vantelesnog) varenja, što rezultira povećanjem količine lako razgradivih monosaharida, na račun disaharida, pentoza, riboza i drugih ugljenih hidrata, koji se nalaze u nektaru.

Pčelarstvo je organizovana proizvodnja pčelinjeg meda i drugih pčelinjih proizvoda - polena, pčelinjeg voska, propolisa, pčelinjeg otrova. Osnovna korist od pčelarstva, međutim, nije med, na koji se veoma često stavlja akcenat, već oprašivanje divljih, a pre svega gajenih biljaka, što dovodi do mnogostrukog povećanja prinosa. Može se slobodno reći da je med u pčelarstvu nusprodukt. Bez oprašivanja, nastupila bi potpuna glad životinja i ljudi, i život na planeti bio bi ugrožen.

Med se već dugo upotrebljava u ishrani i koristi se u različitim vrstama hrane i pića kao zaslađivač ili radi poboljšanja arome. U nekim kulturama ima versko ili simboličko značenje, koristi se i u narodnoj medicini.

Većina mikroorganizama ne može da se razvija u medu, zbog visokog osmotskog pritiska. Pčelinji med poboljšava otpornost organizma, deluje antibakterijski, antimikotično i protivupalno. Pomaže formiranje krvnih ćelija, olakšava probavu, regeneriše tkivo, ima kardiotonično, analgetsko, neurotonično dejstvo, smanjuje pritisak, pomaže kod mršavljenja i detoksikacije.

Pčelinji med koristi se pre svega kao prehrambeni proizvod. On je izvor energije koja se brzo oslobađa i lako razgradivih ugljenih hidrata. Pri svakodnevnoj upotrebi dokazano je da povoljno utiče na motornu aktivnost gastrointestinalnog trakta.

Pčelinji med koristi se kao osnovno ili pomoćno sredstvo za lečenje gastritisa, kao i kod izmenjene kiselosti želuca. Takođe ima blagotvoran efekat kod bolesti respiratornog sistema, kao i kod upalnih bolesti kože i sluzokože, što se pripisuje antibakterijskom svojstvu meda.

Takođe se koristi kao dijetetsko i terapeutsko sredstvo kod bolesti jetre, jer obezbeđuje ugljene hidrate za sintezu glikogena.

Med nije pravno regulisani lek, već pre svega hrana sa određenim dijetetskim i lekovitim svojstvom. Pčelinji med koristi se i u kozmetici u obliku maski i krema, u čiji sastav ulaze i drugi sastojci. Ovi proizvodi služe za omekšavanje i čišćenje.

Med se ne preporučuje bebama i deci do 1 godine, jer njihov probavni sistem nije dovoljno razvijen i može izazvati botulizam. Med je kontraindikovan kod ljudi koji su alergični na njega, kao i kod dijabetičara na terapiji insulinom. Kod pacijenata sa šećernom bolešću tipa II, mogu se davati određene vrste meda, koje su bogate voćnim šećerom i vitaminima, kao što su suncokretov, bagremov, med od lucerke i deteline. U tim slučajevima, količina meda iz navedenih vrsta iznosi do 50 g dnevno, podeljenog u 4-6 doza, rastvorenog u sokovima ili čaju.

Kod zdravih ljudi, profilaktička doza meda za 24 sata iznosi 1-2 g /kg telesne težine, podeljenog u nekoliko doza. Ne preporučuju se veće količine, jer mogu dovesti do razvoja šećerne bolesti.

Propolis

Naziv propolis potiče od grčke reči "προ" i "πολις" što znači "pred gradom", "zaštita grada." Termin ukazuje na ulogu propolisa u košnici. Koristi se za zaštitu košnice od mikroorganizama koji izazivaju bolesti. Propolisom pčele oblažu ćelije "porodilišta", gde nastaje nova generacija i dezinfikuju ulaz u najčešće korišćene delove košnice.

Proizvodi se od sitnih čestica aromatične smole, koju pčele (Apis Mellifera var.) skupljaju sa pupoljaka biljaka, mešaju je sa sekretom iz svojih viličnih žlezda i česticama voska. Čisti propolis sastoji se od 55% smole i 30% voska, 10% aromatičnih i esencijalnih ulja i 5% polena. Sadrži takođe vitamine B1, B2, B6, C, E, pantotensku i nikotinsku kiselinu, kao i minerale: natrijum, kalijum, magnezijum, kalcijum, cink, gvožđe, mangan, bakar, nikl, stroncijum, kobalt, molibden, vanadijum, itd. Biološki aktivne komponente propolisa mogu se svrstati u nekoliko grupa, od kojih treba izdvojiti flavonoide (galangin, kvercetin, pinocembrin, pinobaksin) i fenolne kiseline, koji su najvećoj meri zaslužne za efikasnost propolisa. Dokazana su njegova antibakterijska, fungicidna, antivirusna, protivupalna, antioksidantna, lokalno anestetička, bio- i imuno- stimulativna svojstva. Sva ova svojstva mogu biti objedinjena u jedno - propolis je prirodni antibiotik.

Ljudi su počeli da koriste lekovito dejstvo ovog prirodnog antibiotika još od davnina. Pošto je efikasan protiv streptokoka i stafilokoka, koristio se uglavnom za zaceljivanje gnojnih rana i čireva. Danas se, u obliku melema ili tinkture, koristi spolja, za lečenje mikoza na koži, dermatitisa, kao i za dezinfekciju postoperativnih rana. Kada se uzima oralno, poboljšava otpornost organizma, tako što s jedne strane pospešuje stvaranje krvnih ćelija i antitela, a s druge strane, sprečava razvoj različitih vrsta bakterija i virusa, kao što su, na primer, izazivači tuberkuloze, salmonele, herpesa i gripa.

Brojne studije pokazuju da propolis ima širok spektar terapeutskih primena, zahvaljujući svom jedinstvenom sastavu.

Treba istaći da propolis nema štetnih dejstava na ljudski organizam. Alergijske reakcije na njega izuzetno su retke.

Proizvodi koji sadrže propolis mogu se koristiti oralno, kao i spolja - na koži ili sluzokoži. Primenjuje se kod akutnih ili hroničnih bolesti, kao i u prevenciji. Može se koristiti uz terapiju koju je odredio lekar.

Matični mleč

Matični mleč (royal jelly) je najkorisniji i najcenjeniji pčelinji proizvod. Proizvode ga specijalne žlezde mladih pčela radilica i njime se hrane matica i mlade larve starosti do 3 dana. Matični mleč glavni je razlog za neverovatnu plodnost, vitalnost i dugovečnost matica.

Hemijski sastav matičnog mleča: voda (60-70%), proteini (10-18%), masti (do 5%) i 0,7 - 1,5% minerala i vitamina. Vitamini obuhvataju B-kompleks sa visokim sadržajem B5 i B6, kao i vitamin A, C, D i E. Do sada su u sastavu matičnog mleča pronađene 23 aminokiseline, uključujući sve amino kiseline koje su za čoveka nezamenljive. Brojni enzimi prisutni u sastavu proteina matičnog mleča služe kao katalizatori različitih biohemijskih reakcija u telu (glukozidaze, fosfataze, itd). Frakcija masti iz matičnog mleča sadrži 80-90% slobodnih masnih kiselina, što je u prirodi vrlo retko. Najvažniji sastojak koji se nalazi samo u matičnom mleču je nezasićena masna kiselina 10-hidroksi-2-decenoinska kiselina (10-HDA). Upravo ovoj kiselini pripisuju se brojna biološka svojstva matičnog mleča. Do sada je ova kiselina pronađena samo u matičnom mleču. Kontrola ovog aktivnog sastojka matičnog mleča od suštinskog je značaja za kvalitet finalnog proizvoda.

Vedra International 2018